Neizdrživo tužnu priču plete 21. vek oko manastira  Mateič! Osam vekova je trajala ova prekrasna zadužbina carice Jelene i Uroša V Nemanjića kod Kumanova, predstavljajući jedno slavno vreme, da bi u moderno doba postao žrtva „kulturnih“ ljudi.

 Crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice  iz 1345. godine, s jedinstvenom dvanaestostranom glavnom kupolom i fantastičnim freskama, oskrnavljena je 2001. godine kada su se tu „uselili“  albanski separatisti. Teroristi su uništavali freske, razbijali vrata i prozore, raskopavali podove, rušili objekte, sprejovima po freskama ispisivali parole, uništavali krov koji i dalje prokišnjava. Stakla od tranzena centralne kupole trajno su oštećena, tako da freske stradaju od kiše.

   Sliva se kiša niz lice carice Jelene i njenog sina Uroša koji na jednoj od najlepših freski srpskog srednjovekovnog živopisa između sebe drže model ovog hrama. Freska polako ali sigurno propada na očigled svetske kulturne zajednice. 

   Još je u gorem stanju  kompozicija „Loza Nemanjića”, koja je prikazana kao deo loze romejskih careva. Pretrpela je ozbiljna oštećenja. Nade za njen spas, kažu stručnjaci, ima, samo treba pronaći uši koje umeju da čuju i srce koje oseća.

Drastična su i oštećena nastala iscrtavanjem grafita na fresci apostola Petra na kojem je napisano ,,Dijego Armando Maradona kupa Uefa”, zatim iznad ulaza je istaknut albanski natpis UČK i motivi s albanske zastave. Uprkos čišćenju fresaka, koje su trudom Nacionalnog konzervatorskog centra Republike Severne Makedonije delimično spasene, i danas je moguće videti na više fresaka ostatke crnog i zelenog spreja koji su teroristi upotrebili – kaže dr Jasmina Ćirić s Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu koja obilazi ovaj manastir. 

Manastir Mateič je u mnogo čemu poseban. Prostor hrama je izgrađen po zamisli upisanog krsta sa pet kupola. Slikarstvo Mateiča pokazuje nadovezivanje na slikarske tradicije koje se sreću u slikarstvu ranijih zadužbina kralja Milutina Nemanjića. U Mateiču su naslikani brojni ciklusi fresaka: Veliki praznici, zemaljski život Hristov, parabole, Akatist, Dela apostolska, Čuda apostolska, legenda o caru Avgaru, čuda Dimitrija Solunskog, ciklus Vaseljenskih sabora sa dodatkom srpskog sabora kralja Stefana, Božićna stihira Jovana Damaskina i dr.

 Dr Jasmina Ćirić razrešava i dileme  oko imena manastira.

 „ Ime Mateič je navedeno u povelji kralja Milutina (crkva je obnovljena 1345., ali je tu bila starija crkva iz 11. veka, obnovljena za vreme kralja Milutina, potom u Dušanovo vreme). Matejče je naziv koji se javlja tek od 1945. godine, od uvođenja makedonskog jezika, nakon sednice ASNOM-a. U povelji, dakle, najstarijem dokumentu piše Mateič i zato koristimo taj izgovor“, pojašnjava  dr Jasmina Ćirić.

  Teške rane na manastiru još niko nije zalečio i manastir deli sudbinu meštana istoimenog sela Mateič koji su 2001. godine zbog albanskih terorista bili prinuđeni da napusti svoje selo.

manastir mateič u severnoj makedoniji
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Raseljeni Srbi i  Makedonci do danas se nisu vratili. Iz Srbije, Kumanova, sa nekih bezbednih mesta oni ipak svake godine  na manastirsku slavu na Malu Gospojinu, 21. septembra, dođu da obiđu pragove svojih predaka. 

   Dočekuje ih tužna nemanjićka crkva i izgleda da im je teže zbog toga što ne mogu da joj pomognu. Ali, ne odustaju. Uporni se vraćaju dvadeset i jednu godinu. Kao da svojim dolaskom žele da udahnu snagu  poslednjoj nemanjićkoj svetinji na ovom području – da izdrži.

  U tim namerama pomaže im i Srpski kulturno informativni centar SPONA iz Skoplja koji je početkom ove godine pokrenuo  apel za podršku obnove manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Mateiču i inicijativu za kandidaturu ove svetinje na listu UNESKO-a ugrožene svetske kulturne baštine. Time bi se omogućila pomoć stranih stručnjaka i fondova i lakša  obnova, konzervacija, promocija i buduća stalna fizička zaštita.

„Na nama je, kažu  u SPONI, da sada, dajući koliko možemo, ispravimo višedecenijsku nepravdu i manastir ponovo uzdignemo ka nebu naše Svete Skopske Crne Gore i da se  Bogu molimo u obnovljenom manastiru Mateič“.

   izvor: Slovo

autor: Dijana Dimitrovska

bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crna gora cvet depresija dijabetes energija fitoterapeut hrana jaja jetra karcinom knez lazar kosa koža lek lepota lečenje limun manastir med melem more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje zglobovi

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi