Rušen je i građen drevni manstir Krupa u Hravtskoj više puta i istorija je revnosno beležila  strahote koje su bile toliko jake da niko više nije pamtio mala, veličanstvena dobročinstva koja su činili obični-veliki ljudi. U benkovačkom kraju pamte jedno takvo dobročinstvo tokom poslednje ratne nevolje, kada su u Oluji  katolički fratri spasili pravoslavne knjige i ikone benkovačkog manastira i manastira Krupe. Ali to neće biti nigde zapisano niti će imati šanse da se zauvek zapamti ako se o njemu ne govori glasno i bez predrasuda. Samo tako dobrota i dobročinstva mogu da rastu i da žive.

   Don Pavao Kero, kustos zadranskog muzeja koji se vinuo u nebo pre dve godine i benkovački župnik don Čedomir Šupraha, u ovoj istinskoj priči, seli su u stari reno i  pustom kninskom krajinom, u kojoj više ne beše Srba, stigli u Benkovac da spasu šta se spasti može.  Najpre su obišli katoličku crkvu u Benkovcu, a zatim  i pravoslavnu „koja beše prilično razrušena i sa razbacanim relikvijama“. Tu su pokupili stare knjige i ikone, i uputili se u drevni manastir Krupu. Pokupili su i tu šta su mogli, čak su zamolili dvojicu hrvatskih vojnika da brane da se diraju srpske relikvije.

   Manastir Krupa, jedan od najdrevnijih srpskih manastira koje je gradio  veliki vizionar i državnik srpski kralj Milutin 1317. godine tako je tokom poslednje lične i nacionalne nesreće sačuvao vredne knjige i ikone.

   U strahotama koje su ga kroz istoriju pratile, bilo je još „nevidljive“ ljudske dobrote ili možda nevidljive sudbinske dobrote. Nešto ili neko čuvao je drevnu nemanjićku svetinju na krajnjem zapadu srpskog duhovnog carstva.  Zbog čega  nikada nije do temelja srušen i uništen.

   Stradao je ovaj pravoslavni dragulj u  mletačko-turskim ratovima i to prilično 1502. i 1620. ali je i dalje bio živ.

   Stradao je zatim od ustaša 1941. godine, ali nije i ubijen.

   Stradao je i  1995. godine  ali su mu zalečili rane, obnovili zidove i krov. Ministarstva kulture Republike Hrvatske  obnavljalo je  manastir Krupu od 2013. do 2015. godine, po projektima konzervatora iz Zadra i Novog Sada skinut je balkon sa priprate, koja je zatim ikonopisana. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture pomogao je restauraciju ikonostasa i carskih dveri Gerasima Zelića, slavnom arhimandrita  manastira Krupe  i episkopskog vikara u Dalmaciji i Boki kotorskoj. Gerasim Zelića je bio prvo svešteno lice koje je postalo član Matice srpske osnovane 1826. godine. Voleo je svoj manastir u kome je  napravio prve duhovne korake i pošto je umro u izgnanstvu, u Budimu, njegovi zemni ostaci prvom prilikom su preneseni i sahranjeni u manastirskom groblju, gde im danas odajemo poštu.

   Privlačila je Krupa kao duhovni magnet i druge velikane.  Dositej Obradović i Simo Matavulj tražili su tu mir i nadahnuće,a majstor srpske pripovetke koji je u Krupi proveo četiri godine, naveoio je da je u Krupi upoznao „skrivene ljepote srpskog jezika“.

   Manastir u slavu Presvete Bogorodice, sagradio je kralj Milutin na prekrasnom mestu: blizu izvora reke Krupe, bistre i mirisne koja pravi čipkane slapove u svom daljem toku, i u podnožju moćnog Velebita odakle zimi tutnje nezaustavljivi vetrovi.

   Oduvek je ovaj manastir bio svetionik  pravoslavne misli, srpskog naroda i njegovih običaja, sedište crkveno-prosvetnog života u ovom delu Dalmacije.

  Građen od kamena, a prvi kamen  su, kaže legenda, postavili monasi manastira Krupa kod Bosanske Krupe,  kroz vekove je obnavljan i dograđivan neprekidno. Prvi rekonstrukcija urađena je  u vreme cara Dušana, 1345. godine, o čemu svedoči zapis na svodu manastirske crkve.

  Bio je važan manastir, voljen i  darivan  od srpskih  kraljeva. Kralj Milutin, njegov sin Stefan Dečanski,  car Dušan,  srpska despotica Angelina Branković  davali su manastiru zemlju  za izdržavanje, a kasnije su to i Turci potvrđivali fermanima iz Stambola.

   Malo je, doduše, kroz vekove i prepravljan. Dogodilo se to  1855. godine, kada je obnavljan uz pomoć Rusije, Srbije i Austrije koja je imal uslov u pogledu izgleda. Austrijanci su, naime, tražili da manastirski prozori budu prepravljeni u gotskom stilu. Nije to poremetilo pravoslavnu luču koja svetli na njegov pomen.

   Sve u manastiru Krupa je drevno i sveto. Toliko je staro da se čovek nehotice klanja toj nevidoljivoj sili iz duboke prošlosti.

   U Krupi se čuvaju ikone italo-kritske škole, rad Jovana Apake, tu se nalazi  čestica moštiju sv. Jeroteja,  kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirka riznica čuva i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija, drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski iz 1739. godine.

   U manastirskom arhivu su i 22 turska fermana, među kojima i onaj koji se odnosi na zaštitu manastira Krke, a izdao ga turski sultan Mustafa II u Stambolu. Riznica je nekada imala  više od dve hiljade knjiga, a sada tek tristotinak, od čega je desetak rukopisa, među kojima je minej iz 15. veka za mesec novembar.

   Posebno je dragocen pergament iz 18. veka na grčkom jeziku kao i Jevanđelistar, dar ruske carice Jelisavete Petrovne. Tu je i srebrni servis za kafu iz 18. veka iz Rusije, kao i carske dveri Gerasima Zelića iz 1779. godine.

      Manastirsku crkvu krase ikone koje je 1622. godine uradio hilandarski monah Georgije Mitrofanović, čuverni freskopisac hilandarske trpezarije.

   Osvetljava lučom pravoslavnom zapadne krajeve manastir Krupa, uvek ogrnut dubokim molitvama i nekom mističnom  silom zbog koje uvek preživi.

                         Dijana Dimitrovska 

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com
oblakbeli

Postani član našeg kluba