Estetska hirurgija u doba faraona ?! Izgleda neverovatno, ali bila je to sasvim normalna stvar. Žene u doba Nefretiti ili Kleopatre bile su iste kao i danas: željne lepote i večite mladosti. Podvrgavale su se raznim operacijima na licu i telu da bi dostigle željenu lepotu i mladolikost.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Pre 4000 godina dame su zarad lepote, kao i danas, išle pod noži: skidale su višak sala sa stomaka i butina, ili su smanjivale grudi.
Staroegipatska medicina
Čuveni francuski egiptolog Kristijan Žak (doktorirao na Sorboni) u obimnim naučnim i populističkim radovima, u kojima je izneo niz verodostojnih pojedinosti, posebno je istraživao funkcionisanje staroegipatske medicine, nudeći niz zanimljivosti iz svakodnevnog života drevnog naroda. Podrobno je opisao kako su tadašnji lekari lečili, kako se narod sam lečio, čime su održavali zdravlje i lepotu, a istražujući te tajne doneo nam je niz zanimljivosti, poput estetkih operacija.
Takvi zahvati bili su bezbolni, jer, kako otkriva Kristijan Žak, egipatski lekari su primenjivali i lokalnu i opštu anesteziju. Za totalno uspavljivanje koristili su kremen pomešan sa opijumom i korenjem mandragore (biljka čiji je koren u obliku ljudskog tela i alkaloidnog svojstva koje proizvodi halucinacije). Smesa samlevena u prašak upotrebljavala se u malim koliičinama. A kada bi pacijent „zaspao“ operisali su noževima i skalpelima od opsidijana ( vrsta stakla koja nastaje iz vulkanske lave), koji je bio oštriji od metala. Rane su ušivali vrlo tankom trakom od goveđeg creva.
Protiv začeća
Seksualni život takođe je bio pun zanimljivih detalja. Protiv začeća Egipćani i Egipćanke su koristili jednostavnu kremu sastavljenu od bagremovog semena i meda, kojom je mazan muški polni organ.
Mnogo je umeća koje su koristili Egipćani a među njima ima i recepata starih 4000 godina se primenjuju i danas. Imali su i etiku koja je bila blistava, a koja je, nažalost, danas nestala. Vrsni medicinari, pridržavali su se osnovnog pravila: Ono što se preporučuje drugome, mora se najpre primeniti na sebi! Da bi postali lekari, posle devet godina studiranja, morali su da pokažu umešnost i znanje na delu. Polagali su veliki ispit i to kako!
Ispijanje otrova kao ispit
Pred skupštinom lekara, kako navodi Kristajan Žak, oni bi ispijali pehar otrova. Zatim im je na raspolaganju bilo mnoštvo medikamenata koje bi trebalo sami, brzo i ispravno da upotrebe. Pa, ako su umeli valjano ida naprave pravi protivotrov, preživeli bi i postali lekari. U slučaju da su napravili pogrešnu dijagnoza – treba li reći – neznanje ih je koštalo života. Jednostavno, zar ne? Na taj način,strogi egipatski zakon čuvao je Egipat od loših lekara.
Štošta smo od njih naučili. Recepti stari 4000 godina preporučuju da se na sveže povrede, kako je zapisano u jednom uputstvu, koje nam otkriva egiptolog Kristijan Žak, a kako su lekari preporučivali, stavlja sveže meso, mast i med.
Nega tela
Telo su mazali pomadama na bazi lužine ( jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjena) i meda. A dezodorans su pravili od rogača i tamjana, i bio je, treba li reći, mirišljavi antiseptik.
U Egiptu je pronađen prvi ručni sat, vodeni časovnik koji se mogao nositi na ruci, namenjen stručnjacima, astronomima i lekarima kojima je bilo neophodno precizno računanje vremena.
Stari Egipćani su lečili od kijavice kapima palminog soka koje su stavjali u nozdrve, a ako prehlada ne bi popuštala uzimali su majčino mleko i mirišljavu smolu.
Egiptolog Kristijan Žak odaje nam tajnu i kako su stari Egipćani sprečavali infekciju i zapaljenje polnih organa. Jednostavno, traljali su ih sokom aloje, koji je bio nezaobilazan i za kožna oboljenja.
Ulje piskavice za lice
Njihov drevni recept za sprečavanje pojave sedih vlasi bio je jednostavan. Kožu glave trljali su dezinfikujućom tečnošću, čiji su glavni sastojci bili pčelinji vosak i smola.
Zube su Egipćani prali mirišljavom trskom,usta su ispirali rastvorom alauna(prirodni kamen koji se danas prodaje protiv znojenja, a koristi se tako što se stavi pod mlaz vode a zatim nanese) i komorača.
Užas od nastanka bora mučio je i Egipćanke koje su se protiv starosti borile utrljavajući ulje piskavice koje je uklanjalo svaku nesavršenost na koži. Želele su da budu uvek lepe, pa su na usne stavljale crveni oker, na obraze blagu pomadu, a oko očiju zelenu boju.
Za prijatan dah koristili su tabletice napravljene od olibana – smole slične tamjanu, peronjike – mirišljave smole i feničanske trske.
Javna edukacija bila je bila je obaveza države, pa su tako lekari podsećali stanovništvo da često peru ruke, obavezno pre svakog obroka, da se svakodnevno kupaju,da peru noge pre ulaska u kuću, da održavaju čistoću zuba, da se redovno šišaju i brijaju, ali i da upotrebljavaju meleme i sredstva protiv znojenja sačinjena od rogača. I siromašni i bogati koristili su istu smesu za čišćenje i dezinfikovanje kože: pesak i mast pomešani sa natronom ( natrijum karbonat).
Za skidanje temperature i lečenje raznih bolesti koristila se ukuvana kora vrbe. Vrba, inače, sadrži supstancu koja je glavni sastojak apsirina, što znači da je ovaj lek „pronađen“ i korišćen pre više od dve hiljade godina pre nove ere.
Kremen protiv tumora
Očne bolesti u starom Egiptu bile su veoma česte. Korišćena je pomada od krvi slepog miša pomešane sa voskom. Ali i kapi za oči koje su pravili od aloje, brašna gorke tikve, bagremovog lišća i kore od abonosa sa vodom. Dobijena masa najpre se sušila, zatim prokuvavala u vodi, a zatim ostavjala da prenoći napolju, da bi se orosila i na kraju se cedila. Kapi su nakapavane u oči, a tečnost se koristila kao obloga, četiri puta dnevno. Konjuktivitis i trahom na kapku lečeni su rastvorom konoplje. Uz dodatak meda taj lek se koristio i kao mast protiv bolova u materici. Protiv trahoma koristili su pomadu od galenita ( sulfidni mineral čiji je hemijski sastav olovo sulfid), kornjačine žuči, žute okrer (vrsta zemlje) i nubijske zemlje.
Egipatski doktori borili su se i sa malignim tumorima. Glavni sastojak leka protiv ove bolesti bio je kremen.
Posebno mesto zazumala je cikorija, koja je gajena u baštama hramova širom Egipta. Biljka velikih, plavih cvetova bila je izuzetno lekovita: kada bi se pomešala sa malo starog vina, bila je odličan lek za bolesti jetre i žuči.
Medicina je bila razvijena, pa je stoga, kako su primetili egiptolozi, životni vek u drevnom Egiptu dosezao i do 8o godina. Recepti stari 4000 godina i danas pomažu ljudima. Možda su malo modifikovani ali imaju isti efekat.
Lekarska tajna
Tekst „lekarske tajne“ bio je poznat svim lekarima u Egiptu i predstavljao je osnovu njihove nauke.Glasi:
„ Najvažnije je poznavanje srca, od njega polaze vidljivi i nevidljivi krvni sudovi koji vode do svakog organa i dos vih udova. Zato se čuje govor srca u čitavom telu; kada budete slušali pacijenta stavljajući ruku na njegovo telo, potražite najpre glas srca i njegove otkucaje. Znajte da kanali prolaze kroz celo telo i da prenose tananu energiju, kao i vazduh,krv, vodu, suze, spermu ili izmet. Vodite računa o čistoći krvnih sudova i limfe. Kada se bolest pojavi, ona odaje poremećaj energije; osim posledica, pažljivo ispitajte i uzrok. Budite iskreni prema bolesnicima i dajte im jednu do tri moguće dijagnoze: bolest koju poznajem i koju ću lečiti, bolest s kojom ću se boriti i bolest protiv koje ne mogu ništa. Idite kuda vas sudbina vodi“.
Tekst preuzet dijanadimitrovska.com
