Ako imate baštu, velika je verovatnoća da u njoj raste tušt. Verovatnoća je skoro stoprocentna jer gotovo da nema bašte u kojoj ne raste ovaj lekoviti korov. Većina ljudi će ga, poput svakog drugog korova, iščupati i baciti. A to je pogrešno jer ga umesto u đubre treba staviti u salatu!
Tušt je je toliko zdrav da zaslužuje da tokom letnjih meseci, kada ga ima, bude svakodnevno na našem meniju. Jednostavno ubacite ga u paradajz, papriku, kupus, u bilo koju salatu ili u makarone, ribu, plodove mora.
Tušt, tust, portulak, lat. Portulaca oleracea, kod drugih naroda izuzetno je tražen „ korov”. U krajevima uz more i na ostrvima, tušt je čest dodatak na na trpezama. Kinezi tradicionalno hiljadama godina koriste tušt, obožavali su ga i Egipćani, stari Grci i Rimljani. U istoriji kulinarstva pominje se divlji tušt, pored pitomog, uzgajanog, a antički pisac Tabernaemontanus beleži «ako se trava jede sirova s octom, kao salata, dobro čini onima čiji je želudac napala ljuta kolera».
Ovaj korov je, dakle, veoma zdrav i lekovit. Naravno, kao i većina drugih biljaka, lekovitiji je svež nego osušen, kada gubi vrednost.
Debeli, mesnati listići sadrže najviše vode ( 92 – 95 posto), belančevina 0,3 – 0,4, masti 1,3 – 2,2 , obilje omega 3 masnih kiseline, vitamini C 20 – 50 mg, karotin 1,5 – 5 mg, nešto probavljivih ugljenih hidrata, dosta gvožđa, kalcijuma i fosfora.
Ukoliko vam nedostaju omega 3 masne kisline i vitamin C najbolji način da ih nadomestite jeste upravo – sveži tušt.
Tušt je lekovit, i to posebno i to kod:
– oboljenja sistema za varenje
– protiv parazita u crevima
– sniženja temperature
– pojačava mokrenje
– bolesti jetre
– čisti krv
– sniženja visokog pritiska
– za jačanje organizma
Lepota
Sveži sok tušta koristi se za lečenje svih problema sa kožom i kožnih nečistoća i opekotina na koži. U narodnoj medicini, kako navodi Ivan Lesinger u knjizi „Lekovitost samoniklog bilja”, koristi se kao „protivsredstvo kod velikih seksualnih potreba”.
O.B.
Vidi još: U grmu cela apoteka
