Ništa se nije znalo o kraljici Teodori, majci slavnog srpsko cara Dušana Silnog i ženi najtužnijeg srpskog kralja Stefana Dečanskog. Grobna tišina je vladala sve do kraja 19. veka.  Počivala je u crkvi Svetog Stefana u manastiru Banjska u potpunom istorijskom mraku. Sve dok njeno ime na  darovnici cara Dušana manastiru Svetog Stefana nije ugledao  (  i objavio)  Stojan Novaković, čuveni srpski istoričar i predsednik Srpske kraljevske akademije.  Car Dušan u darovnici, povodom svog krunisanjas 1346. godine,  navodi da se njegova majka zvala Teodora, da je sahranjena u  manastiru  Banjska kome on daruje nove posede. Zahvaljujući darovnici se tako i saznalo da Teodora Nemanjić  nije mogla biti živa te godine kada je car Dušan darivao manastir.  To znači da je kraljica Teodora umrla pre te 1346. godine. Ali ni to nije sto posto sigurno.

     Sama darovnica i vesti iz nje su bile za srpske istoričare prvorazredna vest.  Bugarska princeza, ćerka  bugarskog cara Smileca (vladao  od 1292-1298)  i Smilecine, ćerke vizantijskog  sevastokratora Konstantina Paleologa, udala se za Stefana Dečanskog  (možda 1296) i  u periodu od 1306. do 1314. rodiće se dva sina Dušman i Dušan.

  Kraljica Srbije postala je 1322. godine, kada je posle ne malih komplikacija Stefan Dečanski krunisan za kralja.

prsten kraljice teodore

   Ali srpska kraljica će biti samo osam meseci.  Stefan je postao kralj u januaru, a Teodora će  se upokojiti u oktobru 1322. godine!  Nije stigla da uživa u kraljevskoj ulozi. A prošla je sa Stefanom njegovu ličnu golgotu. I  njegove sukobe sa ocem Milutinom, i njegovo zatvor u koji ga je otac smestio, i progonstvo iz Zete gde je vladao, u Carigrad, i na kraju njegovo oslepljenje po nalogu surovog oca, kralja Milutina.

    Sa Stefanom Dečanskim je bila u dobru i u zlu, a kada bi se njegov život sabirao  sa ove distance, više bi ispalo teških trenutaka nego dobrih. To znači da ni kraljici Terodori nije bilo lako.

    Stojan Novaković je otkrio  ime i grob kraljice Teodore ali sudbina nije dala da se više o njoj sazna.  Kao da je neko želeo da priča o njoj ostane zauvek sakrivena. O tom svedoče sledeći događaji.

  Tokom 1915. godine otvoren je grob kraljice Teodore u Banjskoj. Novine su zabeležile da je tom prilikom  pronađen sarkofag kraljice Teodore. Kakva je to bila vest za istoriografiju i srpsku kulturu!

   Ali, samo nekolicina prisutnih ( ima priča i da su lopovi opljačkali njen grob) mogla je da vidi kraljicu Teodoru, i to sam  na trenutak. Sekundu kasnije, kiseonik je sve pretvorio u prah. I telo i lik i raskošnu kraljevsku haljinu u kojoj je sahranjena. U prašini su ostala samo dva prstena.  Jedan  zlatni sa predstavom  dvoglavog orla i natpisom  „Tko ga nosio, čuvao ga Bog“,  drugi sa dragim kamenom u kome je urezan lik ( antička gema).

   Oba prstena pratiće neobična sudbina.

   Prsten kraljice Teodore sa antičkom gemom danas se nalazi u posedu porodice kolekcionara Ljube Nedeljkovića.

banjska

  Prsten sa dvoglavim orlom ima dodatnu istorijsku i naučnu težinu budući da je to najstarija predstava srpskog dvoglavog orla kao simbola Nemanjića. Izliven u jednom komadu, na vratu prstena upisan je natpis „ Tko ga nosio, čuvao ga Bog“. Sam krug prstena je ukrašen ornamentima  i predstavama fantastičnih životinja. Kraljevski prsten dinastičke kraljevske porodice Nemanjić sa personalizovanim natpisom došao je kao poklon  kralju Aleksandru Karađorđeviću. Kralj je jedno vreme nosio prsten na zlatnom lancu za sat, a jedno vreme i na ruci, a onda je čuo priče da je prsten uklet i da donosi nesreću svakome ko ga nosi jer mu nije  namenjen.  Prsten je kovan za jednu osobu i samo uz nju može i biti.

   Kralj Aleksandar je tako, navodno, rešio da prsten pokloni advokatu Bogdanu Barlovcu.  Advokat Barlovac je prsten 1926. godine poklonio Narodnom muzeju gde se i danas nalazi.  Ubrzo se, međutim, upokojio.

   Sedam godina nakon što je prsten smešten u Narodni muizuej,  ubijen je naš kralj u Marselju. Mnogi su smatrali da se  legenda obistinila i da je proklet svako ko prsten nosi – osim onoga kome je namenjen.

   A, da li je prsten bio namenjen kraljici Teodori, da li je za nju bio pravljen ili ga je i ona dobila na poklon – ne znamo. Kao ni toliko drugih detalja koji su ostali, iz nekog razloga, sakriveni od nas. Sve je postalo prah onog trena kada je lice kraljice Teodore obasjala nečija znatiželja. Kraljica se vratila u  carstvo tame odakle nismo uspeli da je izvučemo.

    Dijana Dimitrovska

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com