Nijedan junak  ni pre ni posle nije toliko obožavan i opevan kao oblasni gospodar na jugu nekadadašnje velike srpske carevine, a zatim i kralj. Narod je Kraljeviću Marku spevao više pesama nego svim junacima zajedno.

  Postao je vladar, spletom nesrećnih okolnosti, posle smrti poslednjeg srpskog vladara iz dinastije Nemanjića, (Stefana ) Uroša V, sa kojim je Kraljević Marko bio u savladarstvu.

  On je još 1370. godine krunisan titulom „mladog kralja“ što je podrazumevalo mogućnost da nasledi Uroša na srpskom prestolu, ukoliko car ne bude imao muških naslednika. Kada su u bici na  Marici, 26. septembra 1371. godine,  živote izgubili i kralj Vukašin i njegov brat, despot Jovan Uglješa Mrnjavčević, Marko Mrnjavčević je i formalno, umesto svog oca, postao savladar cara Stefana Uroša V i u tom statusu je bio do careve smrti (2. decembra 1371. godine). Posle toga je bio  jedini zakoniti vladar. Srpski velikaši nisu blagonaklono gledali na mladog kralja, niti su želeli da ga priznaju za vrhovnog gospodara. Vreme mu nije bilo naklonjeno, pa je ostao  bez značajnog dela vojske koja je izginula u borbi sa Turcima, oteli su mu i teriotirije ( Prizren, Skoplje, Peć, Priština, Ohrid), a  prvi na udaru Turaka – morao je da postane njihov vazal.

  Posle Kosovskog boja, Srbija je primila vazalske obaveze prema Turskoj. Priznala je vrhovnu vlast  turskog emira, obećala mu davanje vojne pomoći u slučaju ratovanja i obavezala se da srpski prinčevi, Stevan i Vuk Lazarević,  dođu na sultanov dvor, a njihova sestra Olivera ode u sultanov harem.

Bio je to preveliki danak za porodicu u borbi stradalog kneza Lazara i srpski narod to nikada nije prestao da ceni.

  Od moćnijih srpskih velikaša  Lazarevog vremena ostali  su u životu  Vuk Branković,  Đurađ Balšić, Konstantin Dejanović, kralj Marko u narodu prozvan Kraljević Marko, Stefan Lazarević. Vuk se, koliko je istoriji poznato, nije slagao sa  antiugarskom politikom, ni pre ni posle Kosova,  ali ne postoje dokazi da je bilo šta preduzimao protiv svoje tašte kneginje  Milice.  Stefan Lazarević, Konstantin Dejanović i Kraljević Marko  su,  kao turski vazali, imali obavezu da ratuju na strani Turaka, ali su nerado išli u borbu protiv hrišćana. Konstantin Filozof, savremenik njihov, koji je pisao biografiju Stefana Lazarevića, govori da  je Marko Kraljević rekao jedno prilikom  Dejanoviću :. „ Govorim i molim Gospoda da  bude pomoćnik hrišćanima pa makar ja prvi pao mrtav u toj borbi.“

  Ta mu se želja ispunila. U borbi na Rovinama 17. maja 1395. godine  poginuli su Kraljević Marko i Konstantin  Dejanović. U narodnom predanju ostalo je zapamćeno  da je naš najpopulaniji junak epske narodne poezije završio život na Urvini planini, što je čista metateza od Rovina.

 Kraljević Marko je  najpopularnija istorijska ličnost u Srbiji – svih vremena. O Kraljeviću Marku pevali su svi Južni Sloveni, ali Srbi najviše. I to sa mnogo simpatija i oduševljenja. Zašto je baš on, velikaš sa dalekog juga stekao toliku slavu, istoričari ne mogu da odgonetnu. O njegovom životu i vladavini  1371 – 1395. godine ne zna se bezmalo ništa. Očuvano je samo nekoliko komada njegovog novca i nekoliko zapisa iz tog  vremena.

Zna se da u braku nije bio mnogo zadovoljan i da je svoju ženu Jelenu, ćerku berskog gospodara Hlapena, vraćao ocu i uzimao natrag nekoliko puta. U njegovoj prestonici u Prilepu, u Arhandjelovoj crkvi, sačuvan je njegov portret koji ga predstavljha kao lepog čoveka, sa dugom tamnosmeđom bradom, u krutom vladarskom stavu, s krunom na glavi. To je sasvim drugačija slika u odnosu na onu sliku koju smo  o njemu, na osnovu epske poezije, stvorili u glavi.

 Sem njegove zadužbine u Prilepu, očuvan je sve do danas, i njegov manastir blizu sela Sušice kod Skoplja,  sa izuzetno lepim freskama. Posle očeve pogibije,  na Marka su se digli mnogi susedi i oteli mu  dobar deo nasleđa. Balšići su mu uzeli Prizren i Kostur, a Vuk Branković – Skoplje.

 Kako je , ipak, njemu pošlo za rukom da se u srpskoj istoriji izbori za tako sjajno i značajno mesto? smatra se da je Marko andriimao dobre guslare, pa se prertpostavlja da je možda to presudilo da on postane zauvek  živa istorijska ličnost.

 Ali i drugi su imali guslare, govore oponenti. Velikaši, koji su, takođe imali, guslare, međutim, samo su pomenuti u epskim pesmama i posvećena im je pesma, dve. Kraljeviću Marku na stotine… Za njega su vezivani mnogi motivi, i istorijski i legendarni, ponekad čisto pričalački,  ponekad stvarni. Njemu su pripisivana i dela drugih junaka.

kraljević marko i vila ravijojla

  Po mišljenju istoričara Vladimira Ćorovića,  toliku popularnost stekao je Marko zato što je u ono teško vreme, od pojave Turaka i sloma srpske carevine,  na jugu, kao dobar junak i vitez, čistio zemlju od nasilja i štitio narod od zulumćara. Tako je svojoj zemlji uštedeo mnoge nevolje.

 Mnoge narodne pesme baš ga posebno hvale u tom smislu. Ni njemu narod nije  prećutao da je bio „ turska udvorica“ iako mu je priznavao mnoge zasluge i obožavao ga. Narod je verovao da ga je stigla teška očeva kletva:

  Ti nemao groba ni poroda,

I da bi ti duša ne ispala,

Dok turskoga cara ne dvorio!

   Pošto je Marko poginuo u bici na Rovinama, njegovoj braći, Andrijašu i Dmitru Mrnjavčeviću, Bajazit nije dao da naslede njegovu oblast.

 Ne zna se zašto je tako postupio. Da li je u pitanju bila odluka da ne daje oblasti  daljim naslednicima nego samo  neposrednim? Ili su mu se bili zamerili Marko ili njegova braća? Tek, Markova oblast, kao i zemlje Konstantina Dejanovića  behu postale čisto tursko područje.

 U takvim okolnostima, braća su morala negde da odu.  Dubrovčani su bili zabeležili da su  Andrijaš i Dmitar  došli u njihov grad, „ in grandissima  et externa poverta“ i da su njihovim posredovanjem „ našli hljeba u Mađarskoj“.

  Pada u oči da se nisu obratili za pomoć  Bosancima ili Stefanu Lazareviću.

 U Srbiji posle Kosovskog boja vladala je opšta potištenost i strah od  Turaka koji su polako i sigurno ulazili na Balkan.

 Vizantija koju nije zadesila takva nesreća kao Srbiju da joj na Kosovu pogine skoro sva vlastela, primila je iste obaveze  prema Bajazitu, koji se već brzo učvrstio na prestolu. Bugarska  je već bila pokorena. A Turci su se spremali da  preplave Balkan za dugi, dugi period.

  Nebojša Đorđević

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com