Kiselost organizma je jedna od najopasnijih neprijatelja našeg zdravlja. Kada ne vodimo računa o ravnoteži i ne unosimo podjednako namirnice koje izazivaju alkalnost i kiselost, dobićemo u jedno trenutku prevagu kiselosti organizma koji će nas odvesti na stranputicu zdravlja.
Povećana kiselost krvi uzrokuje reumatizam, artritis, bolesti bubrega, bolesti kože, glavobolje, prehlade i mnoge druge, smatra Ernst Ginter.
Kada previse zakiselite organizam dolazi do gubitka kalcijuma koji je potreban za neutralizovanje suvišnih kiselina.Za tu funkciju, organizam pribavlja kalcijum iz kostiju pa kosti postaju slabije, poroznije, krhke i lomljive, stradaju nervi i zubi.

kiselost organizma izaziva niz bolesti


Od svih prehrambenih namirnica sveže mleko jedino ima odnos kiselosti i alkalnosti jednak čovekovoj krvi i zato se preporučuje da ono što duže bude jedina hrana maloj deci. Osim mleka, neutralne su i neke vrste voća: zrele banane, lubenica, paradajz i zrele, slatke jabuke.
Apsoutnu kiselost imaju meso, životinjske masti, biljna mast u čvrstom stanju, rafinisano ulje, beli i polubeli hleb, kolači, beli šećer, kuhinjska so, kisele vrste voća.
Stopostotnu alkalnost imaju sve vrste povrća, luk, krompir, pitomi kesten, pšenične mekinje i pšenične klice.
Sve ostale namirnice su barem delimično kisele.
Ernest Ginter preporučuje presnu hranu kojom se, tvrdi, mogu pobediti problemi poput raka, dečjih bolesti, kvarenje zuba, zračenja, ali i biti u top formi i zdrav.


“U ovo naše doba, složeno i puno rizika, zaoštravaju se problemi hrane i ishrane. Oni očigledno moraju da budu predmet veće brige društva nego do sada. Pritom objektivne analize pokazuju da nas jedino promene ponašanja u ovoj oblasti mogu osposobljavati da obezbedimo zdravlje – sopstveno i budućih pokolenja. A ono je najveće individualno i društveno dobro – osnova napretka i blagostanja”, navodi Ginter koji je bio među pionirima koji su prednosti vegetarijanske ishrane prvo primenjili na sebi, a potom svoja iskustva prene li drugima.
Najzdravija ishrana je ipak ona sa presnom biljnom hranom. U tom duhhu Ginter sledi moto antičkog lekara Hipokrata i kaže: “Neka vaša hrana bude lek; Neka vaš lek bude hrana.

Irina Perić

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi