Da nema brodova, ne bi  ni svetioničara bilo.  Zagledan u belu tačku koja se neprimetno kreće  po plavom beskraju,  Stanko Stojanović (58) jedini svetioničar na 300 kilometara dugoj crnogorskoj obali, sa nekom nelagodom reče:

-Nestaju svetioničari sa Jadranskog mora, potiskuje ih moderna elektronika, sve sama radi, pali i gasi, menja svetla po potrebi. Nema čoveka nigde.  Nema više potrebe za  ljudskom rukom. Nekada je svetionike palio čovek, danas ih samo nadzire.

jedini svetioničar u crnoj gori

    Na  najjužnijoj tački  Jadranskog mora, rtu zvanom Mendra, u blizini uvale Valdanos, kome su  susedi mitska mesta kao u  Homerovim opisima: Vilina greda, Vučja jama i  Rajski izvor slatke vode  ispod površine mora – živi Stanko! Na visokom  rtu , oštrom prema moru kao da ga je neko nožem sekao, gde zimi brišu vetrovi, a ogromni , snažni talasi odvaljuju obalu, gde se leti sa visine jasno vidi peraje ajkule,  Stanko Stojanović  16 godina čuva svetlo u morskoj tami.

    Daleko rasipa svoju svetlost svetionik Mendra.   Vidi se  u krug 25 nautičkih milja i to je prvo svetlo koje pomorci ugledaju kad prođu kroz Otranska vrata i uplove u Jadran.  Radosno svetlo greje njihovu sigurnost.

  Oduvek je bio važno mesto. Izgradili su ga još 1886. godine. Tada je  pomorcima svetlila Argandova petrolejska lampa. Nju je morao da pali i gasi – čovek. Danas savremena elektronska oprema sve  radi sama. 

– Nemam ja tu  mnogo posla – kaže svetioničar Stanko dok se  uzanim merdevinama penjemo na vrh svetionika. – Održavam svetionik.  Kad udari grom, ili nestane struje, optika u svetioniku ne sme da bude duže od 4 minute bez sijalice. Moram da brzo stavljam drugu. I imam obavezu da se javljam Obalnoj straži ranije tri, sada dva puta,  u 23 i u 02 sata. Šta javljam? Javljam sve što primetim u moru: oluju koja nadolazi, brodove koje vidim, krivolovce koje čujem.. Davljenike, nedajbože…Bilo je nesreća, sećam se jednom potonula koča, nekih izbeglica iz Hrvatske. Našli su samo jedno telo kako pluta. Dvojicu zauvek progutalo more. Sirotinja uvek strada. Koču posle nisu ni izvlačili, toliko je stara bila.

jedini svetioničar u crnoj gori na rtu mendra

   Svetluca more kao krljušt sveže ribe, vidi se sa Mendre gotovo celo crnogorsko primorje. Vrtoglavica odvraća pogled od opasnih hridi. Stanku sada ne smeta, navikao je na visinu, i na huk moćnih talasa.

-A kad sam ovde došao,  prvih sedam noći od straha nisam spavao – govori Stanko, prisećajući se početaka.- Pre toga, radio sam godinama u ulcinjskom „Agronomu“, naše mandarine i masline stizale su u sve krajeve bivše  Jugoslavije, najviše u Beograd,  a onda firma propala, posla nema. Šta ću, životario sam bez para  i nade dok nisam  konkurisao za svetioničara.  Dobio sam platu, dobro je, porodica se snašla, žena Jadranka prihvatila novu situaciju, deca, Mirko i Nenad, išla su u Ulcinj u školu. Leto smo provodili zajedno na Mendri…

Crna Gora danas ima  samo pet svetionika od međunarodnog značaja. Ovaj na rtu Mendra,  na ostrvu Sveti Nikola (kod Budve), Crni rt, Platamuni  i svetionik na ostrvcetu Mamula (kod Herceg Novog)…

Sve ostalo su obalna i lučka svetla, plutače i dnevne oznake neposredne opasnosti, sve skupa ima 176 svetala – kažu u lučkoj kapetaniji.

   Nekada, ne tako davno, u zajedničkoj državi Jugoslaviji,  bilo je na stotine svetioničara. Plata – izuzetno dobra, razume se, zbog usamljenosti koja vreba ljudsku dušu. Plus, za  svetioničare sve je bilo besplatno, hrana, voda, lekovi, sve…Zanimanje cenjeno i plaćeno. Ali, prošla su ta vremena.  I u  Hrvatskoj,  sve je manje svetioničara, ali Hrvati  od pustih svetionika prave biznis: turistički. Dovode turiste koji  spavaju u kućicama za svetioničare, dobiju hranu a brod po njih dođe za nekoliko dana.

 Čuva Stanko svetionik na Mendri ali ne voli baš more.

 – Bojim se dubine. I kad pecam, to radim blizu obale. Ne volim da se kupam leti u toj dubokoj i modroj vodi. Više volim  ovaj pogled sa visine. I zimu, da zimu.  Tada založimo ovaj šporet ovde, vatra pucketa, gledamo u more, i mislimo kako čovek ne ume da bude srećan. Sve mu nešto fali. Sreću traže tamo gde je nema.

A sreća je… kao  svetionik: s merom se pali i s merom gasi.

                    Dijana Dimitrovska

crna gora | crni rt | lučka svetla | mamula | najjužnija tačka | platamuni | sveti nikola | svetioničar | svetionik | uvala valdanos

afrodizijak bakterije biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana imunitet jetra karcinom kiseonik knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići oči pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce talasi travar ulje uskrs voda zdravlje žene

close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli