Istoričar Radovan Damnjanović: koji je najučestaliji glagol u srpskom

 Istoričar Radovan Damnjanović istraživao je jezik  Srba duže od 30 godina i zaključio da je sve krenulo od – nas . Srba.

Zaljubljenik u istoriju i srpski jezik kaže da je to najlepši jezik na svetu.

–   Naš prelepi jezik ima  11 miliona reči. Samo srednjovekovnih srpskih reči ima 500.000. To je prikupilo više od 500 ljudi koji su radili na Frekvencijskom rečniku koji su komunističe vlasti stopirale, smatrajući ga velokosrpskim projektom. Ali, upoznao sma jednu ženu koja je radila na tom rečniku koja je i danas živa. Tako sam saznao za njega. Tu su popisane sve srpske reči i ima ih najviše na svetu zahvaljujući padeškim i glagolskim promenama. Učitelj, učitelju, uljitelja, s učiteljom… a u engleskom je samo  teacher – jedna reč. Najučestaliji glagol u nažem jeziku je „ biti”, dok je reč „smrt” veoma nepopularna, nalazi se na 100. mestu. Smrt Srbe ne tangira. Ali taj Institut za izučavanje srpskog jezika  je sve  te reči digitalizovao kao i  sve knjige koje su štampane na srpskom jeziku ikada- kaže istoričar Radovan Damnjanović.

Ne samo da je najlepši nego je, tvrdi radovan Damnjanović, i najstariji jezik na svetu:

. Profesorka Ranka Kuić u knjizi „  Crvbeno i belo: srpsko – keltske paralele” za koju sam imao čast da napišem pregovor,  dokazala je da je srpski jezik jedan od najstarijih na svetu. Volela je da kaže da je srpski jezik  izbrušen kao dijamant dugotrajnom upotrebom. Profesorka je bila član Velške akademije nauka i prva žena doktor anglistike u Jugoslaviji. Ona, Olga Luković Pjanović, Anatolij Kljusov i mnogi drugi, dokazivali su u svojim radovima da su Srbi jedna od najstarijih naroda na svetu i da je i srpski jezik jedan od najstarijih. Nije bio britanski, sigurno. Pre pet, šest hiljada godina  Britamnija je bila pod ledom. Ledena kapa je bila do Praga  dok je kod nas  cvetala kultura. Kako su mogli da imaju jezik stariji od našeg?! Nikako. Pa i ruski jezik je nastao od srpskog. Kljusev tvrdi da je  70 odsto Rusa potiče zapravo do  jednog muškog potomka Srba.

Mnogo je sličnih reči u srpskom i ruskom a istoričar radovan Damnjanović navodi sledeći primer:

 –  Najčuveniji primer  srpske reči je reč „ veverica” koju koriste svi narodi u našem okruženju. I Rusi u srednjem veku su koristi reč veverica  ali oni danas za nju kažu „belka”. Zašto? Zato su su i Rusi ovde živeli u našem susedstvu, pa su se  tokom srednjeg veka odselili severnije, u svoju današnju domovinu. To govore i stari ruski letopisi.

  Mnogo je struja u istoriografiji i sve one iznose argumente i pozivaju se na svoje autentične izvore. Svako može da traga za činjenicama i za istinom na svoj način, a nama ostaje dda pitamo istortičara Radovana Damnjanovića zašto se  istoriografija toliko razlikuje?

 – Ja mislim da je to zbog toga što je sve na svetu polarizovano. I medicina ima  dve polarizovane grane – američku i rusku.  I one se ne poklapaju. Tako je i u istoriografgiji.

Dijana Dimitrovska

beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa koža krv lek lečenje limun manastir med more muzika muškarci nemanjići otrov pluća reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac

Pogledajte još:

• 
   Mazda CX-60 : mazda vazda, uvek i zauvek
    Mazda-vazda. Svaki Balkanac je sa simpatijama prihvatio ovaj reklamni slogan koji je svojevremeno  japanski proizvođač automobila kreirao za  balkansko tržište.  Mazda vazda, mazda uvek, mazda zauvek. Toliko su moćna, bezbedna i komforna kola da se vozači koji su vozili mazde uglavnom odlučuju da ne menjaju „ dobrog konja“.    A baš na primeru jedinstva … Read more
• 
  Milorad Simović,  6  biljaka kroti dijabetes
     Milorad Simović, travar iz  Zaječara, s velikim  poštovanjem gleda na čuvarkuću. Kod nas ova lepa i lekovita biljka ima mnogo naziva: debela koka, stolistnik, kamena ruža. Latinski naziv joj je  “sempervivum” što u slobodnom prevodu znači semper – uvek i vivum – živ, iliti uvek živ, večito živ. Zbog toga je Milorad obilato kroisti … Read more
• 
  Rimska vojska gradila da bi lakše osvajala
   Rimska vojska, najmoćnija vojska najmoćnijeg carstva, početkom nove ere, osvojila je prostor današnje Srbije. U borbama za osvajanje bilo je nasilja i rušenja – ali Rimljani su gradeći za svoje trupe saobraćajnice i smeštajne zgrade, gradili prostor tadašnje Srbije. Gradili su brzo i kvalitetno zbog čega se njihovo materijalno nasleđe  očuvalo do današnjih dana.   … Read more
• 
  Jelena Erdeljan, profesorka istorije umetnosti
     Mali narod, velika kultura. Srpska istorija i njena  materijalna i duhovna baština toliko su veliki da ne mogu brzo ni lagano da se sagledaju. Čak ni predavačima nije lako da objasne i sažmu taj ogroman tok prošlosti. Jelena Erdeljan,  profesorka istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, navodi da je celokupno kulturno nasleđe Srbije ogromno … Read more
• 
  Markovo kale, zamak na planini od ćilibara
       Ima u blizini Vranja jedna planina sva svetlucava  od ćilibara koji zasenjuje danju putnike odbleskom od sunca a noću od meseca.  Tu je nekada davno bila antička građevina na čijim je temeljima u 13. veku izgrađen romantičan srednjovekovni zamak,  koga danas nazivaju turskim imenom Markovo kale, ili Markov grad.    Jedinstven je po … Read more
• 
  Starenje i organ koji ga može usporiti
  Starenje je neprijatelj protiv koga su su se borili svi narodi na svetu. Ima posebno mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini jer su carevi iz drevnih dinastija želeli da žive večno. Oni su bogato darivali lekare i alhemičare da pronađu lekove koji će da im obezbede dobro zdravlje i produže život. Poštovanje starijih je i deo … Read more