Istoričar Radovan Damnjanović istraživao je jezik Srba duže od 30 godina i zaključio da je sve krenulo od – nas . Srba.
Zaljubljenik u istoriju i srpski jezik kaže da je to najlepši jezik na svetu.
– Naš prelepi jezik ima 11 miliona reči. Samo srednjovekovnih srpskih reči ima 500.000. To je prikupilo više od 500 ljudi koji su radili na Frekvencijskom rečniku koji su komunističke vlasti stopirale, smatrajući ga velokosrpskim projektom. Ali, upoznao sma jednu ženu koja je radila na tom rečniku koja je i danas živa. Tako sam saznao za njega. Tu su popisane sve srpske reči i ima ih najviše na svetu zahvaljujući padeškim i glagolskim promenama. Učitelj, učitelju, učitelja, s učiteljom… a u engleskom je samo teacher – jedna reč. Najučestaliji glagol u nažem jeziku je „ biti”, dok je reč „smrt” veoma nepopularna, nalazi se na 100. mestu. Smrt Srbe ne tangira. Ali taj Institut za izučavanje srpskog jezika je sve te reči digitalizovao kao i sve knjige koje su štampane na srpskom jeziku ikada- kaže istoričar Radovan Damnjanović.
Ne samo da je najlepši nego je, tvrdi radovan Damnjanović, i najstariji jezik na svetu:
.-Profesorka Ranka Kuić u knjizi „ Crveno i belo: srpsko – keltske paralele” za koju sam imao čast da napišem predgovor, dokazala je da je srpski jezik jedan od najstarijih na svetu. Volela je da kaže da je srpski jezik izbrušen kao dijamant dugotrajnom upotrebom. Profesorka je bila član Velške akademije nauka i prva žena doktor anglistike u Jugoslaviji. Ona, Olga Luković Pjanović, Anatolij Kljusov i mnogi drugi, dokazivali su u svojim radovima da su Srbi jedan od najstarijih naroda na svetu i da je i srpski jezik jedan od najstarijih. Nije bio britanski, sigurno. Pre pet, šest hiljada godina Britanija je bila pod ledom. Ledena kapa je bila do Praga dok je kod nas cvetala kultura. Kako su mogli da imaju jezik stariji od našeg?! Nikako. Pa i ruski jezik je nastao od srpskog. Kljusev tvrdi da je 70 odsto Rusa potiče zapravo do jednog muškog potomka Srba.
Mnogo je sličnih reči u srpskom i ruskom a istoričar radovan Damnjanović navodi sledeći primer:
– Najčuveniji primer srpske reči je reč „ veverica” koju koriste svi narodi u našem okruženju. I Rusi u srednjem veku su koristili reč veverica, ali oni danas za nju kažu „belka”. Zašto? Zato su i Rusi ovde živeli u našem susedstvu, pa su se tokom srednjeg veka odselili severnije, u svoju današnju domovinu. To govore i stari ruski letopisi.
Mnogo je struja u istoriografiji i sve one iznose argumente i pozivaju se na svoje autentične izvore. Svako može da traga za činjenicama i za istinom na svoj način, a nama ostaje dda pitamo istortičara Radovana Damnjanovića zašto se istoriografija toliko razlikuje?
– Ja mislim da je to zbog toga što je sve na svetu polarizovano. I medicina ima dve polarizovane grane – američku i rusku. I one se ne poklapaju. Tako je i u istoriografiji.
Dijana Dimitrovska
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
Pogledajte još:
